Najveći izazov nisu samo nastavci, već razumevanje da nemački jezik neke stvari “vidi” drugačije nego mi ili drugi jezici.
Često pravimo greške jer pokušavamo da bukvalno prevedemo logiku iz svog jezika. Pogledajte ove primere gde nemački jezik ima svoja stroga pravila:
Die Brille (Naočare): U našem jeziku su naočare uvek u množini. U nemačkom, to je jednina. Ako kažete “moje naočare su…” na nemačkom ćete koristiti glagol u jednini (ist je, ne sind).
Die Schere (Makaze): Ista situacija. Dok mi makaze uvek posmatramo kao par (množinu), za Nemce je to jedan predmet u jednini.
Die Ferien (Raspust): Ovde je situacija obrnuta. Nemački ne poznaje jedninu za raspust. Reč je uvek u množini, baš kao i reč za roditelje (die Eltern).
Od nastavaka -e, -er, -en, -n do onih reči koje se uopšte ne menjaju u množini – put do tečnog nemačkog vodi preko prakse i slušanja. Postoje određeni trikovi koji vam mogu pomoći da na osnovu člana ili završetka imenice pretpostavite koji nastavak sledi.
Sve ove specifičnosti, detaljna pravila i listu najčešćih izuzetaka objasnio/la sam u svom novom videu. Pogledajte ga kako biste jednom zauvek razjasnili ove dileme:
